Zakon o stanovanju i održavanju zgrada

Član 1

Ovim zakonom uređuju se: održivi razvoj stanovanja, upravljanje zgradom, korišćenje i održavanje zgrade, zajedničkih i posebnih delova zgrade, postupak iseljenja i preseljenja, stambena podrška, registri i evidencije, nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i druga pitanja od značaja za stambenu politiku. Odredbe ovog zakona ne odnose se na raspolaganje, korišćenje, upravljanje i održavanje stambenih zgrada, stanova, garaža i poslovnih prostora koji se koriste za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojske Srbije, kao i objekata za privremeni smeštaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane.

Načelo održivog razvoja stanovanja

Član 2

Održivi razvoj stanovanja u smislu ovog zakona predstavlja:
1) unapređenje uslova stanovanja građana i očuvanje i unapređenje vrednosti stambenog fonda uz unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa, odnosno usklađivanje ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine prilikom razvoja stambenog sektora;
2) održavanje i upravljanje u stambenim zgradama, stambeno-poslovnim zgradama, poslovnim zgradama, zgradama javne namene ili zgradama koje su proglašene za kulturno dobro i zgradama u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama, u cilju sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, odnosno u cilju obezbeđivanja sigurnosti zgrade i njene okoline.

Održivi razvoj iz stava 1. ovog člana predstavlja javni interes.
U cilju ostvarivanja javnog interesa Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose strateške dokumente za sprovođenje stambene politike i obezbeđuju sredstva u svojim budžetima za ispunjenje obaveza utvrđenih ovim zakonom i strateškim dokumentima.

U tekuće održavanje pored ostalog spada:
  • održavanje higijene u zajedničkim delovima zgrade (čišćenje i pranje ulaza, stolarije, zajedničkih prostorija, stepeništa, hodnika, zastakljenih površina i dr),
  • čišćenje i održavanje platoa i trotoara oko zgrade, odnosno nasipa, useka, rigola i slično.
Kako se organizuju poslovi na održavanju zgrade?

Održavanje zgrade organizuje upravnik ili profesionalni upravnik na osnovu odluke o organizovanju poslova na održavanju zgrade, odosno odluke o poveravanju poslova održavanja zajedničkih delova zgrade profesionalnom upravniku, koje donosi skupština stambene zajednice.

Kome se mogu poveriti poslovi održavanja?

Poslove održavanja zgrade stambena zajednica može poveriti pravnim licima ili preduzetnicima koji se bave ovim poslovima u kom slučaju stambena zajednica sklapa ugovor sa firmom koja pruža usluge održavanja. Sastavni deo ugovora je i mesečni iznos koje će vlasnici posebnih delova plaćati za usluge održavanja zgrade.

Na koje zgrade se odnosi obaveza održavanja?

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada se odnosi na sve zgrade, bilo da su upisane ili ne u registar nepokretnosti (čak i ako su izgrađene suprotno zakonu o planiranju i izgradnji).
Zbog ostvarenja javnog interesa da se sve zgrade održavaju na način da ne štete trećim licima i njihovoj imovini ovaj Zakon se stoga odnosi na sve zgrade!
Zakonom je propisana obaveza da sve zgrade podležu obavezi održavanja, i ni jednom odredbom Zakona nije propisano da je uslov legalnost objekta.

Pozovite